|
|
Moj susret sa pesnikinjom Zoricom Sentic…..
Ja ne znam odakle da krenem i kako bih ovu pricu pocela....
Hocu li ’’bilo jednom davno’’...?
Hocu li ’’u jednoj maloj zemlji a jos manjem gradu’’……?? Hocu li?!
Ne, ja cu poceti pricu tako sto cu najpre napisati njeno ime...Zorica Sentic…
Ne znate je?! Iznenadjena sam takvim otkricem...Evo dobre prilike da shvatite sta ste propustili, odnosno da potvrdite koga znate…
Ne znam jesmo li jedna drugoj bile sudjene, da se sretnemo u vrtlogu zivota, zajednickim snagama se izbavimo iz njega, doplivamo do obale i tu krenemo sa nasim zajednickim zivotom, ali sigurnim?!
Ne znam jesmo li trebale da cekamo vecnost da bismo se nasle kao srodne duse i time obelezimo nastavak nasih tako razlicitih, ali tako istih zivota?! Ne znam…
Znam da se pojavila kao vihor, vihor koji je oduvao snagom i silinom sve oko mene, ali iz dobre namere... Da mi pokaze koliko je jaka kao zena, spremna kao majka, pozrtvovana kao prijateljica, izazovna kao dama... I sve u jednoj osobi..
Njena prica, jako slicna mojoj, prodrla je u moju dusu poput neke molitve koju moram da izgovaram svakodnevno, ne bih li izgubila smisao sopstvenog postojanja... Da, to je ona – ona koja vas nasmeje i rastuzi, ojaca i oslabi, podstice ali i spusta na dno ako ste zasluzili... Ne odustaje i nece to nikada uraditi... A zasto bi?! Zasto bi da odustane kada je jos toliko puno stvari ceka u zivotu, a koje ona treba da uradi, koje je obecala drugima a i meni… Znam da ce ispuniti svako obecanje…
Time sto verujem u nju ja verujem u sebe…
Ne mogu a da ne spomenem njenu ogromu snagu, zelju i volju da uvek moze sve, uvek moze bolje, uvek moze drugacije i iznad svih..
Zahvaljuci promociji njene prve knjige pesama ’’Ugasi tisinu’’, na kojoj sam je i upoznala avgusta 2005-te godine u Bujanovcu, spoznala sam tu njenu tisinu, govor duse, necujne misli u kojima se moli za ljubav, postenje, istinu, mir… Iznova i iznova citala sam medju redovima ono sto je ispisala recima a vajala rukama... I opet se vracala ispocetka ne bih li nesto vazno propustila... I svaki put mi se cini da u njenim pesmama otkrijem nesto novo, drugacije, sto do tada nisam... Odusevljenje, otkrila sam delic njenog sveta!! Radost u kojoj sam uzivala ali zajedno sa njom..
Upoznala sam njenu stvaralacku moc, moc koja vas dize do visina i daje vam neverovatnu snagu da uradite sve u zivotu za sta, do tada, niste imali volje…
Otkrila sam njenu neizmernu ljubav, ljubav kojom vas pokrece da poletite i vinete se do osoba do kojih vam je stalo a da se toga ne postidite…
Slusala sam njene otkucaje srca, srca u koje ima dovoljna mesta za sve i koje, ako ste mu pravi prijatelj, nece prestati da kuca u ritmu vaseg…
Gledala sam njene ruke, ruke koje vesto stvaraju novi oblik sveta i vajaju ga da bude lepseg oblika i boja…
Videla sam njenu mastu, mastu pretocenu u pesmama u kojima, izmedju ostalog, kaze da se tisinom zapravo sve govori ako se dobro slusa…
Osetila sam njeno pravo postojanje tek kada je otisla... Ali mi nije zao, jer njenim odlaskom shvatila sam da mi je zivot pretocen u iscekivanje kada cu je opet sresti, da mi ulije snagu, volju, ljubav kako bih znala da postojim…
I znam da je znate, da je prepoznajete... Jedinstvena je, zar ne?! A ponekad toga nije ni svesna ili ne zeli da bude?!
Hvala joj sto je ’’Ugasila tisinu’’ u meni, u svima koji je vole, u svima koji su je ostavljali i koje je ostaviljala...
Hvala joj sto je ’’Ugasila tisinu’’ tamo gde je bilo najpotrebnije, u dusama onih koji posustaju i izgubili su svaku nadu...
Hvala joj sto je ’’Ugasila tisinu’’ na mestima gde je ona sva u plamenu gorela a nije uspela nista da kaze…
Susret jedne avgustovske veceri necu zaboraviti jer bih izneverila sebe a to ne smem i ne zelim... Zelim samo da bar mojom skromnom pricom pokazem ostatku sveta da sam je upoznala, da je svakim danom, bar se meni tako cini, sve bolje razumem i znam, da joj se divim, da je volim postujem....
Moj zenski Bog koji priznaje sve vere ovoga sveta i svakoj se klanja istovremeno time pokazujuci koliko je njeno srce... Snagom njenoga uma, svaka vasa misao bice preneta tamo gde zazelite... Lako je uz nju postojati…
S’postovanje ja ispisujem ove redove o njoj koja to svakom tackom u reci to zasluzuje…
Moja prica je imala nekakav pocetak ali nikada nece imati kraj, bar kada je u pitanju Zorica Sentic….
Tatjana Stamenkovic, novinar
Radio Bujanovac
Srbija